Географска карта - Порт Артур (Кина) (Lüshun)

Порт Артур (Lüshun)
Порт Артур је некадашња руска, јапанска и совјетска поморска база на јужном рту полуострва Љаодонг. Изграђен као кинеска војна лука и тврђава (1892), Порт Артур је 1898. уступљен Русији; Јапанци су га након шестомесечне опсаде освојили у руско-јапанском рату (1905) и држали до 1945, када је припао Совјетском Савезу. СССР је предао базу НР Кини 1955. У Кини је Порт Артур познат као Лука Лушун, и део је града Далиан у провинцији Љаонинг.

До осамдесетих година XIX века Порт Артур (данас кинески Ли Шан) је био мало насеље са пристаништем за бродове. Тада кинеске власти изграђују поморски басен и организују прве фортификацијске радове у којима учествује око 4.000 радника. До 1892. године тврђава и лука биле су углавном завршене. Цео систем утврђења био је подељен на поморски и копнени фронт одбране. Улаз у луку делио је поморски фронт на источни и западни одсек. На том фронту било је осам обаласких форова (утврђења) сталног типа наоружаних са 62 обалска оруђа система „Круп“ (нем. Krupp). Форови су били изграђени од земље и камена; горњи слојеви грудобана и нагиба били су делимично ојачани танким слојем бетона. Копнени фронт се преотезао од источне обале залива Та-Хо преко висова североисточно и северно од Порт Артура на Јанг-Шу-Коу, а западни од Порт Артура се спајао са обалним фронтом. На сваком већем вису се налазила по једна артиљеријска батерија, а у долини залива Лунг Ван (Голубији залив) од иловаче је било направљено неколико утврђења облика квадрата. Копнени део је иамо око 50 оруђа, а утврђења су била пољског типа без казамата и оклопа. Одбрамбена линија позната као „Мали Кинески зид“, повезивала је утврђења. На почетку јапанско-кинеског рата 1894—1895. г. Порт Артур је био главна кинеска поморска база. Јапанци су успели да га заузму 1894. године, али су га већ наредне године вратили Кинезима.

 
Географска карта - Порт Артур (Lüshun)
Земља (геополитика) - Кина
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
CNY Женминби (Renminbi) Â¥ or å…ƒ 2
ISO Језик
ZH Кинески језик (Chinese language)
UG Ујгурски језик (Uighur language)
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Авганистан 
  •  Бутан 
  •  Вијетнам 
  •  Индија 
  •  Казахстан 
  •  Киргистан 
  •  Лаос 
  •  Монголија 
  •  Мјанмар 
  •  Непал 
  •  Пакистан 
  •  Северна Кореја 
  •  Таџикистан 
  •  Русија